Hanibal Lucić
OD BOŽIĆNE NOĆI
O čuda velika, človikom porodi
Bog se za človika, koji mu ne zgodi;
o hoti teplinu, zimu, glad i žaju,
i svaku vašćinu trpiti za naju.
O da bi mi moći počitat tebe sad,
noći, slavna noći, koliko jesam rad!
Pri tvojoj svitlini cinil bih da blidi
sunce, ko dan čini, neka ti zavidi;
cinil bih, onakom da sivaš i sada
svitlostju i zrakom, kakono onada,
kad Bogu daše dar tri kralji istočni,
na tvoju malu har, Irude brezočni,
Irude priljuti, Irude nečisti,
pse djavlom naduti, pače djavle isti;
koji krv toliku bezgrišnih ditića
proli, kim u mliku samo biše pića,
mneć, tako da ti se utajat ne će moć
Kralj, koji rodi se noćašnju ovu noć.
Nema komentara:
Objavi komentar
Upute za komentiranje
Kako bi se razlikovali sugovornici, obavezno koristite neko ime ili nadimak koji možete dodati i na kraju komentara. Potpuno anonimni komentari najčešće se brišu.
Nijedan komentar objavljen na ovom blogu ne podrazumijeva ni u kojem stupnju prihvaćanje od autorâ ovog bloga mišljenja koja su u komentaru izražena.