Stanko Dominić
PRI MAJKI BOŽJOJ SNEŽNOJ V BELCU
Pozablena stara sama v samoći
za cintorom trošnim je cirkvica siva.
Čez okneca mala kak zgasnute oči,
sunce se s hiljadu niti preliva.
Mir blagi, sveti mir, z nejne nutrine izvira
a večnost vu vsakoj sliki i kipu prebiva.
Tu nema smrti, ovde se ne vumira,
Tu saki čemer i blaga se vuteha skriva.
I se je kak spredi nebeskih vrati.
V toj lepoti kak svetlost, da
zdrugog sveta se blista.
Kak živi se smeju anjgeli zlati,
a v majčinom krilu sunčece ljubi —
klonulu glavu Krista.
Nema komentara:
Objavi komentar
Upute za komentiranje
Kako bi se razlikovali sugovornici, obavezno koristite neko ime ili nadimak koji možete dodati i na kraju komentara. Potpuno anonimni komentari najčešće se brišu.
Nijedan komentar objavljen na ovom blogu ne podrazumijeva ni u kojem stupnju prihvaćanje od autorâ ovog bloga mišljenja koja su u komentaru izražena.